GRČKA: UZGAJATI UTOPIJU

DSC_0953

Nemam pošteno vremena ni da se upoznam sa svima. Već su mi stavili na glavu onaj šešir sa velom za zaštitu od pčela i poveli u inspekciju košnica. Ima nas petnaestak i onako u bijelim bluzama i šeširima ličimo na nekakvu ozbiljnu naučnu ekspediciju.

«Nisi alergična na ubod pčele?» pita me Panagiotis Skotidakis, agronom, profesor na Poljoprvirednom fakultetu u Atini koji ovdje jednom sedmično daje besplatne časove pčelarstva. « Sprema se oluja i danas su naročito nervozne i agresivne»

U tom slučaju mogu se samo iskreno nadati da nisam alergična. A već vidim naslov – novinarku na zadatku ubila pčela.

Izgleda da samo ja nisam opuštena. Niko drugi nije stavio zaštitne rukavice. Ovdje su svi na «ti» sa pčelama.

Kriza nas je promijenila

DSC_0973

Svake nedjelje, Geogos, nezaposleni mladi Atinjanin, dolazi na ovu prilično izolovanu farmu koja se nalazi na nekih 30-ak kilometara sjeverno od glavnog grada, kako bi prisustvovao času pčelarstva koji se već drugi semestar organizuje u ovoj svojevrsnoj školi organske poljoprivrede. Besplatna i bazirana na principu samoupravljanja, škola je otvorena 2012. godine i doživjela je uspijeh naročito kod mlađih generacija.

I to ne čudi nikoga. U Grčkoj, u kojoj je procenat nezaposlenosti onih ispod 25 godina u stalnom rastu, mladi se sve više okreću alternativnom načinu života.

«Kriza nas je promijenila», kaže mi Giorgos, «Generacija naših baka i djedova je masovno odlazila iz sela u gradove u potrazi za boljim životom. Danas, mi doživljavamo obrnuti fenomen. Pojedini moji prijatelji nisu mogli naći posao i otišli su živjeti na ostrva. Tamo bar mogu obrađivati zemlju i živjeti od svog rada»

I drugi učenici potvrdno klimaju glavom. Svi oni sanjaju svoj komadić zemlje. Ako već nije moguće na nekom ostrvu, onda bar jednu bašticu na krovu neke od zgrada Atine.

« Nema ništa bolje nego jesti proizvode koje smo sami proizveli. Mada je danas došlo vrijeme da je jeftinije kupiti kilogram paradajza nego ga uzgajati»

DSC_0893

Čovjek i noj

DSC_1039

Čovjek koji stoji iza ove škole zove se Theodoris Arvantis. Bilo mu je dosta da samo sjedi i mirno gleda šta se dešava u njegovoj zemlji. Tako je došao na sljedeću ideju: umjesto milostinje, naučiti ljude da sami proizvode hranu. Već je imao zemlju na kojoj je uzgajao voće i povrće, proizvodio med i sir, trebali su mu samo profesori-volonteri i učenici željni znanja. Kad je i taj detalj riješen, bilo je još jedino potrebno podići šator, pa da se farma pretvori u školu.

« Zemlja pripada svima. Dakle, ako neko želi naučiti da obrađuje zemlju, ja nisam ništa drugo mogao uraditi već im otvoriti moja vrata », kaže Theodoris milujući glavu jednog prilično znatiželjnog noja.

Šampinjoni sa Interneta

Theodoris se hvali da se organskom proizvodnjom bavi već 20 godina. Čak i onda kada marka «organsko» nije bila u modi. Farma je njegov ponos, ali i pored svega, dovoljan je samo jedan pogled da shvatite da kriza nije ni nju poštedila. Plastenici, žrtve oluje, su sasvim oštećeni. « Nažalost nismo uspjeli sakupiti sredstava da ih popravimo », objašnjava mi, a onda brzo mijenja temu.

Vodi me da se upoznam sa Grigorisom. Ovaj pedesetogodišnjak je nedavno ostao bez posla, ali nije htio da ostane sjediti skrštenih ruku i odlučio je pokrenuti proizvodnju šampinjona. Danas radi punom parom. Sterilizuje sredinu u kojoj bi šampinjoni trebali rasti. Trči na sve strane i odaje utisak čovjeka koji se dobro razumije u ono što radi.

« Gdje ste učili o gljivarstvu ? Na nekom času, ovdje na farmi ? »

« Ne, sve sam našao na Internetu »

Theodoris se smije na ovo i filozofski zaključuje « Ko zna, možda je ova kriza i pomogla da se ljudi okrenu prirodi i organskoj proizvodnji, a to nikako ne može biti loše »

DSC_1010DSC_1043

* Ovaj tekst je skraćena verzija reportaže «Quand la Grèce cultive l’utopie » rađene u maju 2013. za jedan francuski časpois

 

 

Facebook
Google+
http://prirodaidrustvo.net/2015/01/grcka-uzgajati-utopiju/
Twitter