MALI KULINARSKI VODIČ KROZ GRUZIJU

2-2Foto: Fiqria Goginashvili

Konobar je donio jelovnik u kome su slova ličila na hijeroglife. Tek sasvim sitno, nazivi jela su dešifrovani na ruski i engleski. Ruski znam toliko da mogu prepoznati da je u pitanju ruski, a što se tiče engleskog koji je upotrebljen u jelovniku, jedino što prepoznajem su latinična slova. Šta je uopšte Sulguni fried on ketsi!?

Prilično sam umorna. Nakon sumanutog prelaska granice između Turske i Gruzije (o čemu sam pisala ovdje) stigla sam prilično kasno u Batumi, gradić na obali Crnog mora. Ipak, samo sam ubacila prtljag u hotelsku sobu i odmah krenula u potragu za restoranom sa lokalnom hranom. Otkrivanje i isprobavanje lokalnih specijaliteta je ako ne najbolji, onda sigurno najradosniji dio putovanja.

- Ok, kažem konobaru koji mi uporno stoji izad glave – uzeću ovo, ovo i ovo.

Rukom pokazujem na supu sa gljivama, neko pečeno meso i taj sulguni u ketsi. Svašta nešto pomalo da se proba.

Konobar sve uredno popisuje, a onda dohvati jelovnik, prevrne na zadnju stranicu i kažiprstom lupne na natpis Khinkali. Naravno, pomislim, kako doći u Gruziju a ne probati zvijezdu njihove nacionalne kuhinje.

Khinkali su, inače, neka vrsta raviola, zamotuljci od tijesta obično putnjeni smjesom od mljevenog mesa, luka i začina.

Na jelovniku su četiri vrste Khinkalia. Khevsuruli punjeni mljevenom ovčetnom, Kalakuri junećim mesom, a tu su i dvije  vegetarijanske Khinkali verzije sa gljivama i krompirom.

- Uzeću četiri Khinakalia, jedan od svake vrste – kažem konobaru i pokažem prstom na svaku vrstu – jedan, jedan, jedan, jedan.

Bila sam prilično jasna, zar ne? Izgleda da nisam.

Konobar donosi šesnaest zamotuljaka i stavlja ih ispred mene. Četiri od svake vrste. Nisam uspjela ni trepunuti, a za njim stiže drugi konobar i reda ispred mene tanjir pun mesa i onaj sulguni koji nije ništa drugo nego topljeni sir u zemljanoj posudi.

Izledam prilično smiješno sa svom tom hranom isped sebe. Želim im reći da ja uopšte nisam toliko naručila, ali obojica me gledaju sa divljenjem. Jedno pomršavo, žensko čeljade je upravo naručilo hrane u ravni pečenog vola. Nema veze, poješću koliko mogu, kažem sebi. Uostalom, nije mi se više dalo natezati na engleskom. A i cijene su smješno niske. Imam dovoljno love ne samo za šenaest, već za duplo toliko Khinkalia.

I nema druge, nego bacim se na posao tamanjenja hrane. Čovječe, ovi zamotuljci nisu uopšte tako loši. Google kaže da se jedu tako da ih uhvatiš za peteljku i prvo isisaš sav sok koji je unutra. Ja prvih nekoliko upropastim jedeći ih viljuškom i nožem. Glupi turista.

Hranu zalijevam nekim domaćim, crnim gruzijskim vinom. Vino me podsjeća na većinu naših domaćih (čast izuzecima). Skupo i osrednje. Sjećam se kako smo nekada mijšali crno vino i koka-kolu. To smo zvali bambus. Kasnije, u Francuskoj, kao pravo neiskusno dijete, krenem po navici spravljati taj koktel i umalo da me Francuzi spale na lomači. Jedva se izvukoh. Pitam se šta bi mi rekli ovi u Gruziji da sad naručim koka-kolu?

I tako smažem ja sve što je stajalo na stolu ispred mene. Konobari me gledaju iz prikrajka, a viri čak i kuhar da vidi to čudo.

Nazad na putu do hotela vidim, nije mi dobro. Svratim u dragstor i uperim prstom u pravcu mineralne vode (više se ne trudim da pitam znaju li engleski). Kupujem. Koliko košta, ne pitam.

Ma kakva mineralna, prodavač skoči iza pulta i izvuče višnjevaču i nasu je u poveću čašu. Tutka mi čašu u ruku i na ruskom objašnjava da je rakija domaća, protresa je da vidim kako je dobra. Ja pokušavam objasniti da narednih pet dana ne mogu više ništa ni jesti ni piti. Uzalud. Moram probati, vidim ja, nema šale.

- Daj da i to popijem, pa da crknem.

1-2Fotografija: IBAN

Pouka priče: Khinkali konzumirati umjereno!

I nemojte čekati da otputujete u Gruziju. Napravite Khinkali kod kuće! Za tijesto vam je potrebno brašno, jaja i voda, a za fil već po izboru može biti od mljevenog mesa, krompira ili gljiva. Ovi zamotuljci od tjesta kuhaju se u ključaloj vodi 10-15 minuta.

Recept, na engleskom, možete naći ovdje: Georgian Recipes.

Facebook
Google+
http://prirodaidrustvo.net/2015/05/mali-kulinarski-vodic-kroz-gruziju/
Twitter